Antibiotici su jedno od najvećih otkrića medicine. Spasili su milione života od kada je otkriven penicilin i postali su osnovno oružje u borbi protiv bakterijskih infekcija. Bez njih bi čak i obične rane, upale pluća ili operacije bile opasne po život. Međutim, njihova zloupotreba i preterana upotreba danas predstavljaju ozbiljan problem, kako za pojedinca, tako i za javno zdravlje.
Prva i najvažnija činjenica: antibiotici deluju samo na bakterije, a ne na viruse. Prehlada, grip, većina upala grla i bronhitisa su virusne infekcije kod kojih antibiotik nema nikakav efekat. Kada se antibiotik koristi u takvim situacijama, jedini rezultat je nepotrebno opterećenje organizma i doprinos razvoju otpornosti bakterija.
Antimikrobna rezistencija je pojam koji označava sposobnost bakterija da postanu otporne na dejstvo antibiotika. To znači da lek koji je nekada pouzdano pomagao više nema efekta. Problem je globalan i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi u narednim decenijama infekcije koje se danas lako leče mogle ponovo postati smrtonosne upravo zbog neodgovorne primene antibiotika. Još jedan bitan aspekt je činjenica da bakterije mogu razmenjivati gene rezistencije jedna sa drugom. To znači da otpornost ne staje samo sa jednim sojem, već se može proširiti i na druge vrste bakterija, čineći i inače bezopasne mikroorganizme potencijalno opasnim. Upravo zbog toga je svako neodgovorno uzimanje antibiotika korak bliže svetu u kom čak i rutinske infekcije postaju neizlečive.
Nažalost, u našoj zemlji i dalje je prisutna praksa samoinicijativnog uzimanja antibiotika. Ovome se mora stati na put. Antibiotik se nikada ne uzima „za svaki slučaj“ niti „da se ne bi zakomplikovalo“. Njegovo propisivanje mora da bude odluka lekara, zasnovana na kliničkoj slici i, kad je moguće, na mikrobiološkim analizama.
Kada antibiotik zaista jeste potreban?
• Kod bakterijske angine, gde se uzročnik dokazuje brisom grla.
• Kod upale pluća bakterijskog porekla, naročito sa visokom temperaturom i lošim opštim stanjem.
• Kod urinarnih infekcija sa dokazanim bakterijama u urinokulturi.
• Kod bakterijskih infekcija kože, kao što su celulitis ili folikulitis…
U ovim slučajevima antibiotik može sprečiti ozbiljne komplikacije i sačuvati život.
Kada antibiotik nije rešenje?
• Kod sezonske prehlade i gripa.
• Kod običnog kašlja i zapušenog nosa bez bakterijske infekcije.
• Kod većine upala sinusa, koje često prolaze spontano.
• Kod proliva virusnog porekla.
U ovim situacijama organizmu treba dati vremena i podrške da se sam izbori sa infekcijom.
Pored toga, važno je završiti terapiju do kraja. Mnogi pacijenti prestaju da piju lek čim im bude bolje. Time se ubijaju samo osetljive bakterije, dok one otpornije prežive i nastavljaju da se razmnožavaju, što povećava rizik od ponovne, teže infekcije i razvoja rezistencije.
Šta je alternativa kada antibiotik nije potreban?
Najčešće je to simptomatska terapija: odmor, dovoljno tečnosti, sredstva za snižavanje temperature, biljni preparati za olakšavanje disanja ili smirivanje kašlja. Deci i odraslima pomažu i inhalacije, med, propolis, kao i vitaminska podrška. Takvim pristupom organizam dobija šansu da prirodnim putem pobedi infekciju.
Zaključak je jasan: antibiotik je moćan lek koji može spasiti život, ali samo kada je zaista potreban. Njegova odgovorna upotreba nije samo stvar individualnog zdravlja, već i zaštite budućih generacija. Svaki put kada razmišljamo da uzmemo antibiotik „na svoju ruku“, važno je da se zapitamo da li nam on zaista treba, ili mu dajemo priliku da izgubi svoju moć onda kada nam najviše zatreba.
