Toplo vreme za mnoge znači odmor, sunce i laganija rutina. Međutim, kada je u pitanju nega kože, upravo topli meseci često donose pogoršanje postojećih dermatoloških stanja, kao i pojavu novih problema, naročito kod osoba sklonim aknama. Apoteka je prva tačka kontakta za mnoge pacijente koji traže brzo, efikasno i praktično rešenje za „letnje bubuljice“. Uloga apotekara u ovom kontekstu postaje izuzetno važna, ne samo u preporuci preparata, već i u edukaciji pacijenta, pravilnoj proceni stanja kože i izbegavanju potencijalnih grešaka u samostalnom tretmanu.
Akne i toplota – zašto dolazi do pogoršanja?
Akne su hronično, inflamatorno oboljenje folikula dlake i lojne žlezde, i jedan su od najčešćih razloga za posetu apoteci. Iako se često vezuju za adolescenciju, sve veći broj odraslih, posebno žena, susreće se sa aknama i u zrelom dobu. Tokom toplih meseci, kombinacija visokih temperatura, pojačanog znojenja, nošenja tesne i sintetičke garderobe, kao i upotrebe komedogenih proizvoda za zaštitu od sunca, značajno povećava rizik od pojave novih promena ili pogoršanja postojećih. Produžena izloženost UV zračenju takođe može dovesti do zadebljanja površnog sloja kože (hiperkeratoze), što dodatno zatvara folikule i pogoršava akne.
Diferencijalna dijagnoza: akne ili miliarija?
Jedna od važnih uloga apotekara u letnjem periodu jeste razlikovanje akni od drugih promena na koži, pre svega miliarije – toplotnog osipa koji nastaje kao posledica začepljenih znojnih žlezda. Za razliku od akni, miliarija češće svrbi, javlja se u naborima kože i nije praćena mitiserima ili bolnim čvorićima.
Preporuke iz apoteke: šta stvarno deluje?
Prilikom savetovanja pacijenata sa blagim do umerenim aknama, apotekar ima mogućnost da ponudi brojne dermokozmetičke i farmaceutske proizvode koji mogu značajno ublažiti simptome i sprečiti pojavu novih promena. Ključne tačke savetovanja uključuju:
1. Čišćenje kože
Svakodnevno čišćenje kože je osnova prevencije letnjih akni. Preparati sa salicilnom kiselinom, niacinamidom ili cinkom pomažu u odčepljivanju pora, smanjenju upale i kontroli lučenja sebuma. Izbegavati agresivne gelove za pranje i proizvode na bazi alkohola koji dodatno iritiraju kožu i izazivaju povratni efekat pojačane produkcije sebuma.
2. Tretman lokalnih promena
Za lokalni tretman blagih do umerenih upalnih akni mogu se preporučiti preparati sa benzoil peroksidom (2,5–5%), niacinamidom ili azelaičnom kiselinom. Svi ovi sastojci deluju protivupalno, antimikrobno i komedolitički. Bitno je objasniti pacijentu da se rezultati ne vide preko noći i da je neophodna kontinuirana upotreba tokom najmanje 4–6 nedelja.
3. Zaštita od sunca
Izbor odgovarajućeg preparata za zaštitu od sunca je jedna od najčešćih nedoumica kod pacijenata sa aknama. Preporuka treba da bude usmerena na proizvode sa oznakom non-comedogenic, oil-free ili acne-prone skin. Lagane formule poput fluida, gel-krema ili matirajućih emulzija bolje se tolerišu u uslovima visokih temperatura i vlažnosti.
4. Prevencija: higijena i stil života
Važno je presvući se nakon znojenja, redovno prati kape i peškire koji dolaze u kontakt sa licem, i izbegavati često dodirivanje lica rukama. Fizička aktivnost je poželjna, ali nakon nje koža treba što pre da se očisti kako bi se sprečila pojava promena, naročito na leđima i grudima.
Kada nije dovoljna samo apoteka?
Ukoliko pacijent ima duboke, bolne, gnojne promene, izražene čvorove ili ako postoji jasno pogoršanje uprkos pravilnoj primeni dermokozmetičke rutine, apotekar treba da savetuje posetu dermatologu. Takođe, pojava hiperpigmentacija, ožiljaka ili sekundarne infekcije ukazuje na potrebu za sistemskom terapijom ili individualnim dermatološkim pristupom.Letnje akne su česta i frustrirajuća pojava za mnoge pacijente, ali uz pravi pristup u apoteci mogu se efikasno kontrolisati. Uloga apotekara u identifikaciji problema, savetovanju u izboru odgovarajućih preparata i prepoznavanju situacija kada je potrebna intervencija lekara, od ključnog je značaja u održavanju zdravlja kože tokom letnjih meseci.
